Šta je sistem kontrole pristupa i čemu zapravo služi
Kontrola pristupa je sistem koji određuje ko sme da uđe, kuda sme da uđe i u koje vreme, i koji svaki taj ulazak beleži. Za razliku od klasične brave, koja poznaje samo dva stanja, otključano i zaključano, ovde svaka osoba ima svoj identitet u sistemu i svoja ovlašćenja. To znači da isti čovek može imati stalan pristup magacinu, pristup serverskoj sali samo radnim danima do šesnaest časova i nikakav pristup kancelariji finansija. Upravo ta granulacija je razlog zbog kojeg sistemi kontrole pristupa danas postoje i u firmama sa svega petnaest zaposlenih.
Razlika između brave, interfona i prave kontrole pristupa
Mehanička brava ima jednu ozbiljnu slabost, a to je ključ. Ključ se kopira bez traga, gubi se, a kada zaposleni ode iz firme, jedini pouzdan odgovor je zamena cilindra na svim vratima kroz koja je prolazio. Video interfonski sistem rešava pitanje ko zvoni na ulazu, ali ne rešava kretanje unutar objekta i ne ostavlja upotrebljivu evidenciju. Kontrola pristupa rešava oba problema, jer se izgubljena kartica deaktivira za nekoliko sekundi, bez ijedne intervencije na vratima, a svaki prolaz ostaje zabeležen sa tačnim vremenom. Kod objekata sa više ulaza i više korisnika, ta razlika postaje presudna već posle prve godine rada.
Identifikatori, kartica, tag, PIN, telefon i biometrija
Postoji nekoliko načina da se korisnik identifikuje i svaki ima svoje mesto. Kartice i privesci su najrasprostranjeniji, jeftini su i praktični, ali se mogu pozajmiti drugoj osobi. PIN kod ne može da se izgubi, ali može da se oda i vidi preko ramena. Mobilni telefon kao identifikator postaje sve popularniji, jer korisnik telefon retko zaboravlja i teško ga daje kolegi. Biometrija, otisak prsta, geometrija dlana ili prepoznavanje lica, jedina daje visoku sigurnost da je prošla baš ta osoba, i zato se koristi tamo gde je to zaista potrebno. Za većinu prostora se u praksi bira kombinacija, kartica na spoljnim vratima i biometrija ili kartica sa PIN kodom na kritičnim zonama.
Biometrija i propisi o zaštiti podataka o ličnosti
Ovo je deo koji se najčešće previdi, a nosi najveći rizik. Biometrijski podaci se prema propisima o zaštiti podataka o ličnosti tretiraju kao posebna kategorija podataka i njihova obrada je dozvoljena samo pod strožim uslovima. Za poslodavca to praktično znači da mora da ima jasan i zakonit osnov za obradu, da mora da dokaže da isti cilj nije mogao da postigne blažom merom, i da mora da sprovede procenu uticaja na zaštitu podataka kada je to propisano. Pristanak zaposlenog se u radnom odnosu često ne prihvata kao dovoljan osnov, jer se smatra da nije potpuno slobodno dat. Zbog svega toga se biometrija uvodi selektivno, na mestima gde je rizik zaista visok, uz obavezno informisanje zaposlenih i uz jasno definisan rok čuvanja podataka.
Zone, nivoi ovlašćenja i vremenski profili
Kvalitetno postavljen sistem počinje od plana zona, a ne od izbora čitača. Objekat se deli na celine prema osetljivosti, na primer javni deo, radni deo, magacin, serverska sala, arhiva i prostor sa novcem ili robom visoke vrednosti. Zatim se definišu grupe korisnika i ono što svakoj grupi treba, ne više od toga, jer je najčešća greška da svi dobiju pristup svuda radi lakšeg rada. Na kraju se dodaju vremenski profili, tako da ulazak van radnog vremena bude ili zabranjen ili posebno evidentiran. Ovaj deo posla se radi na papiru i traje nekoliko sati, a odlučuje o tome da li će sistem stvarno štititi ili samo beležiti.
Evidencija radnog vremena kroz sistem kontrole pristupa
Pošto sistem ionako beleži svaki prolaz, isti podaci se koriste i za evidenciju radnog vremena, što je najčešći razlog zbog kojeg firme uopšte kreću u ovakav projekat. Izveštaji o dolascima, odlascima, prekovremenom radu i odsustvima izvlače se automatski i mogu se povezati sa obračunom zarada. Time se uklanjaju ručne liste i nesporazumi oko toga ko je kada došao. I ovde važi obaveza da zaposleni budu unapred obavešteni o tome koji se podaci prikupljaju i u koju svrhu, kao i da se podaci ne koriste za svrhe koje nisu najavljene.
Kada korisnici zaobilaze sistem i kako se to sprečava
Svaki sistem je jak koliko i navike ljudi koji ga koriste. Najčešća pojava je prolazak dve osobe na jedno očitavanje, kada druga osoba jednostavno prođe kroz vrata koja su već otvorena. Druga je pozajmljivanje kartica među kolegama. Treća je podupiranje vrata da bi se olakšao rad, čime ceo sistem prestaje da postoji. Rešenja postoje i tehnička i organizaciona, funkcija koja ne dozvoljava dva uzastopna ulaza istim identifikatorom bez izlaza, senzori koji javljaju predugo otvorena vrata, obrtne barijere na ulazu i povezivanje sa video nadzorom, tako da se svaki prolaz može vizuelno proveriti. Bez jasnog internog pravilnika, i najbolja oprema se za mesec dana pretvori u naviku zaobilaženja.
Kontrola pristupa i evakuacija, deo koji se ne sme improvizovati
Ovo je najvažnija bezbednosna stavka celog sistema. Vrata koja su deo puta evakuacije moraju u slučaju požara i nestanka napajanja da omoguće izlazak bez ključa, bez kartice i bez ikakvog dodatnog uslova. Zbog toga se izbor elektromagnetnih brava, elektroprihvatnika i tipa napajanja usklađuje sa protivpožarnim zahtevima, a sistem se povezuje sa protivpožarnom centralom tako da se pri alarmu odgovarajuća vrata automatski otključaju. Na putevima evakuacije predviđaju se i tasteri za nužno otvaranje. Ovo je oblast u kojoj improvizacija nije opcija i u kojoj se rešenje definiše u fazi projektovanja, a ne pri montaži.
Povezivanje sa alarmom, video nadzorom i rampama
Prava vrednost kontrole pristupa vidi se kada prestane da radi kao izolovan sistem. Povezivanjem sa alarmnim sistemom postiže se da se objekat automatski aktivira kada poslednji korisnik izađe, a deaktivira kada ovlašćeni korisnik uđe, čime se uklanja najčešći uzrok lažnih alarma, zaboravljena aktivacija. Povezivanjem sa video nadzorom svaki prolaz dobija pripadajući snimak, pa provera traje nekoliko sekundi umesto pola sata pregleda materijala. Povezivanjem sa parking rampama i pešačkim barijerama isti identifikator otvara i kapiju i ulazna vrata, što korisnicima znatno olakšava svakodnevni rad. Objedinjeni sistem je istovremeno i jeftiniji za održavanje od tri odvojena.
Šta pripremiti pre nego što zatražite ponudu
Da bi ponuda bila realna, potrebno je nekoliko podataka. Prvi je broj vrata i prolaza koje treba kontrolisati, uz naznaku da li se kontroliše samo ulazak ili i izlazak. Drugi je broj korisnika i očekivani rast u naredne dve do tri godine. Treći je tip vrata i postojeća stolarija, jer od toga zavisi izbor brave. Četvrti je da li se traži i evidencija radnog vremena i sa kojim programom bi trebalo da se poveže. Peti je postojanje mreže i napajanja na mestima gde su prolazi. Šesti je spisak vrata koja su na putu evakuacije. Sa ovim podacima ponuda se pravi tačno, a sistem se projektuje tako da može da raste zajedno sa firmom.
