Požar se najčešće razvije u satima kada niko nije prisutan ili kada svi spavaju. Upravo zato sistem za dojavu požara, poznat kao vatrodojava, postoji da bi upozorio ljude na vreme, dok dim još nije ispunio prostoriju i dok se požar može ugasiti ili bezbedno napustiti objekat. U poslovnim objektima vatrodojava je često obaveza po propisima o zaštiti od požara, dok u kućama i stanovima sve više ljudi postavlja bar osnovne detektore dima.
Kako radi sistem vatrodojave?
Sistem se sastoji od centrale za dojavu požara, detektora raspoređenih po prostorijama, ručnih javljača, sirena i svetlosnih signala. Detektori stalno prate prostor i kada osete dim ili porast temperature, šalju signal centrali. Centrala uključuje alarm, prikazuje tačno mesto požara i, po potrebi, šalje poruku u dojavni centar, isključuje ventilaciju ili otvara vrata na evakuacionim putevima.
Koje vrste detektora postoje?
Optički detektori dima su najčešći i reaguju na dim koji ulazi u komoru detektora. Pogodni su za kancelarije, hodnike, spavaće sobe i magacine. Termički detektori reaguju na povišenu temperaturu ili njen nagli rast, pa se postavljaju u kuhinje, kotlarnice i garaže, gde bi dim ili para izazivali lažne alarme. Multisenzorski detektori kombinuju oba principa i preciznije razlikuju pravi požar od bezopasnih pojava.
Ručni javljači požara
Pored automatskih detektora, svaki ozbiljan sistem ima ručne javljače, crvene kutije sa staklom ili tasterom, postavljene pored izlaza i na hodnicima. Svako ko primeti požar pritisne javljač i alarm se uključuje odmah, bez čekanja da dim stigne do detektora. Ručni javljači se postavljaju na vidljiva i lako dostupna mesta, na visini koja odgovara odraslim osobama.
Konvencionalna ili adresabilna vatrodojava?
Konvencionalni sistemi dele objekat na zone, pa centrala pokazuje u kojoj zoni je požar, ali ne i koji tačno detektor se oglasio. Pogodni su za manje objekte. Adresabilni sistemi imaju svaki detektor sa svojom adresom, pa centrala pokazuje tačnu prostoriju, što je ključno u velikim zgradama, hotelima, bolnicama i tržnim centrima. Adresabilni sistemi lakše se održavaju, jer centrala prijavljuje i neispravan ili zaprljan detektor.
Vatrodojava za kuću i stan
Za porodične kuće i stanove dovoljni su često samostalni detektori dima sa baterijom, koji imaju ugrađenu sirenu. Postavljaju se u hodnik ispred spavaćih soba, u dnevni boravak i na svaki sprat. Povezani detektori, kod kojih se oglase svi kada jedan oseti dim, dobar su izbor za veće kuće. U kućama sa gasnim kotlom, kaminom ili šporetom na drva dobro je postaviti i detektor ugljen monoksida, jer je ovaj gas bez mirisa i boje.
Kada je vatrodojava obavezna?
Za mnoge poslovne, javne i stambene objekte određene veličine i namene obaveza postavljanja sistema za dojavu požara proizlazi iz propisa o zaštiti od požara i iz projektne dokumentacije objekta. To se odnosi na hotele, tržne centre, škole, bolnice, magacine, garaže, proizvodne hale i visoke zgrade. Tačni uslovi zavise od vrste objekta, pa se utvrđuju projektom zaštite od požara i saglasnošću nadležnih službi.
Lažni alarmi, zašto nastaju i kako ih izbeći?
Lažni alarmi su najčešći razlog zbog kog korisnici isključuju vatrodojavu, što je opasno. Nastaju zbog pogrešno izabranih detektora, na primer optičkog detektora u kuhinji, pare iz kupatila, prašine tokom radova, insekata u komori detektora ili nedostatka održavanja. Rešenje je pravilno projektovanje, izbor odgovarajućih detektora za svaku prostoriju, zaštita detektora tokom građevinskih radova i redovno čišćenje.
Dojava požara u dojavni centar
Sistem vatrodojave može se povezati sa dojavnim centrom koji prati objekat 24 sata dnevno. Kada se alarm uključi u objektu gde niko nije prisutan, operater dobija informaciju i reaguje prema dogovorenoj proceduri, poziva odgovorna lica i vatrogasnu službu. Ovo je posebno važno za magacine, lokale i objekte koji noću i vikendom ostaju prazni.
Održavanje i ispitivanje sistema vatrodojave
Sistem vatrodojave mora biti ispravan u svakom trenutku, zato se redovno održava i periodično ispituje. Proveravaju se centrala, detektori, ručni javljači, sirene, akumulatori za rezervno napajanje i veze sa drugim sistemima. Za objekte u kojima je sistem obavezan, ispitivanje radi ovlašćeno pravno lice u rokovima koje propisuju propisi, i o tome se izdaje isprava koja se čuva i pokazuje pri inspekcijskoj kontroli.
Na šta paziti pri izboru i ugradnji vatrodojave?
Pre ugradnje se procenjuje namena objekta, broj ljudi, raspored prostorija i postojeći rizici. Detektori se biraju prema vrsti prostorije, a raspoređuju prema površini, visini plafona i preprekama koje mogu da zadrže dim. Oprema treba da bude sertifikovana prema evropskim standardima. Profesionalno projektovan i redovno održavan sistem vatrodojave može da spasi živote i imovinu, a obavezni sistem i olakšava inspekcijske kontrole i osiguranje objekta.
Česta pitanja
Koliko dugo traje baterija u detektoru dima?
Zavisi od modela. Kod nekih detektora baterija se menja jednom godišnje, dok drugi imaju ugrađenu bateriju koja traje deset godina, koliko i sam detektor. Kada baterija slabi, detektor se javlja kratkim zvučnim signalom. Tada je treba zameniti odmah, a ne vaditi je i ostavljati detektor bez napajanja.
Koliko često treba menjati detektore dima?
Proizvođači najčešće navode da se detektori menjaju posle oko deset godina, jer se senzor vremenom zaprlja i postaje manje osetljiv. Datum proizvodnje obično je odštampan na kućištu. U sistemima vatrodojave zamena se planira u okviru redovnog održavanja.
Da li se detektor dima postavlja u kuhinju?
Optički detektor dima u kuhinji često izaziva lažne alarme zbog pare i dima pri kuvanju. Zato se u kuhinju postavlja termički detektor, koji reaguje na porast temperature. Optički detektor dima postavlja se u hodnik ili trpezariju, na odgovarajućoj udaljenosti od šporeta.
Može li vatrodojava da se poveže sa alarmnim sistemom?
Mnogi alarmni sistemi podržavaju detektore dima i toplote, pa jedna centrala prati i provalu i požar. Za objekte gde je vatrodojava obavezna koriste se posebne protivpožarne centrale, prema propisima. Oba sistema se mogu povezati sa dojavnim centrom.
Šta raditi kada se vatrodojava oglasi?
Ako je požar potvrđen, odmah se napušta objekat evakuacionim putevima, bez korišćenja lifta, i poziva se vatrogasno spasilačka jedinica na broj 193. Ako postoji sumnja na lažni alarm, proverava se prikaz na centrali i mesto koje je javilo alarm, ali se alarm ne isključuje dok se ne utvrdi uzrok. Zaposleni treba da prođu obuku kako da postupaju u ovakvim situacijama.