Provale u kuće, stanove, vikendice i lokale dešavaju se češće nego što mislimo, najčešće dok vlasnici rade, spavaju ili su na putu. Alarmni sistem je jedan od najefikasnijih načina da se provala spreči ili bar prekine u prvim sekundama. Glasna sirena, obaveštenje na telefon i reakcija dežurne službe često su dovoljni da provalnik odustane pre nego što bilo šta odnese. Ipak, mnogi ne znaju kako alarm zapravo radi, koji delovi su potrebni i da li je bolji bežični ili žičani sistem. U nastavku objašnjavamo sve što treba znati pre izbora alarmnog sistema za kuću ili stan.
Kako radi alarmni sistem
Alarmni sistem neprekidno prati stanje u objektu preko detektora postavljenih na vratima, prozorima i u prostorijama. Kada je sistem uključen, a detektor primeti otvaranje vrata, pokret ili lom stakla, šalje signal alarmnoj centrali, mozgu celog sistema. Centrala zatim uključuje sirenu, šalje obaveštenje na telefon vlasnika i, ako je sistem povezan, dojavljuje alarm operativnom centru. Uključivanje i isključivanje se radi preko tastature, daljinskog upravljača, kartice ili aplikacije. Sve se odvija za nekoliko sekundi, što provalniku ostavlja vrlo malo vremena.
Delovi alarmnog sistema
Osnovu čine alarmna centrala, tastatura, detektori, sirena, akumulator i napajanje. Najčešći su detektori pokreta, koji reaguju na toplotu i kretanje tela u prostoriji, i magnetni kontakti, koji prate otvaranje vrata i prozora. Za veću zaštitu dodaju se detektori loma stakla, spoljni detektori za dvorište i terase i detektori dima. Unutrašnja sirena zbunjuje i plaši provalnika, a spoljna sirena sa bljeskalicom upozorava komšije i odvraća od daljeg pokušaja. Akumulator obezbeđuje da sistem radi i kada nestane struje.
Bežični ili žičani alarmni sistem
Žičani alarmni sistem povezuje sve detektore kablovima sa centralom. Veoma je pouzdan, nema baterija u detektorima i idealan je za novogradnju ili renoviranje, kada se kablovi mogu sakriti u zidove. Bežični alarmni sistem komunicira radio signalom, pa se ugrađuje brzo, bez bušenja i prljanja, što je velika prednost u već opremljenim stanovima i kućama. Savremeni bežični sistemi koriste šifrovanu komunikaciju i otporni su na ometanje, a baterije u detektorima traju godinama. Postoje i hibridni sistemi, koji kombinuju žičane i bežične elemente prema potrebi objekta.
Alarm za stan u zgradi
Alarm za stan se najčešće zasniva na zaštiti ulaznih vrata i prostorija kroz koje provalnik mora da prođe. Magnetni kontakt na ulaznim vratima i detektori pokreta u hodniku i dnevnoj sobi obično su dovoljni za osnovnu zaštitu. Kod stanova na nižim spratovima i sa terasama dostupnim sa zemlje, štite se i prozori i balkonska vrata. Bežični sistem je u stanu posebno praktičan, jer se ugrađuje za nekoliko sati bez oštećenja zidova. Tiha dojava na telefon i u operativni centar je korisna, jer se reaguje i kada niko od suseda ne obraća pažnju na sirenu.
Alarm za kuću i vikendicu
Kuća ima više ulaza, prozora i dvorište, pa je zaštita složenija. Pored unutrašnje zaštite, preporučuje se perimetarska zaštita, detektori na vratima i prozorima, koji alarmiraju pre nego što provalnik uđe unutra. Spoljni detektori na terasama, uz ogradu ili na prilazu mogu da upozore čim neko uđe u dvorište. Kod vikendica i objekata koji dugo stoje prazni najvažnija je daljinska dojava, jer niko nije u blizini da čuje sirenu. Detektori dima i poplave dodatno štite od požara i curenja vode dok vlasnika nema.
Alarm i kućni ljubimci
Mnogi vlasnici pasa i mačaka odustaju od alarma jer misle da će ljubimci stalno aktivirati sirenu. Rešenje su detektori otporni na kućne ljubimce, koji ne reaguju na životinje do određene težine, najčešće do dvadeset ili četrdeset kilograma. Pravilna montaža je jednako važna, jer detektor ne sme da gleda na nameštaj po kome mačka skače. Kod većih pasa moguće je isključiti deo kuće u kome borave, a štititi ostale prostorije i spoljni omotač. Tako se dobija potpuna zaštita bez lažnih alarma.
Obaveštenje na telefon i alarm monitoring
Savremeni alarmi imaju GSM, GPRS ili internet komunikator, pa u slučaju alarma šalju obaveštenje ili poziv na telefon vlasnika. Preko aplikacije sistem može da se uključi i isključi sa bilo kog mesta, da se proveri stanje i pogleda istorija događaja. Najviši nivo zaštite je alarm monitoring, povezivanje alarma sa operativnim centrom koji dežura 24 sata. Operater tada proverava alarm, poziva vlasnika i, po potrebi, šalje interventnu ekipu, policiju ili vatrogasce. Na taj način reaguje se i kada vlasnik ne može da se javi ili je daleko.
Gde postaviti detektore za najbolju zaštitu
Detektori pokreta se postavljaju u uglove prostorija, na visini od oko 2 do 2,2 metra, tako da pokrivaju vrata, prozore i prolaze kroz koje se kreće provalnik. Ne treba ih usmeravati prema grejnim telima, klima uređajima i prozorima na koje direktno pada sunce, jer nagla promena toplote može da izazove lažni alarm. Magnetni kontakti se stavljaju na sva vrata i prozore do kojih se lako dolazi spolja. Tastatura se postavlja blizu ulaza, ali tako da se ne vidi kroz prozor. Sirena se montira visoko, van domašaja, najbolje sa zaštitom od otvaranja i sečenja kablova.
Lažni alarmi i kako ih izbeći
Lažni alarmi su najčešći razlog zbog kog ljudi prestanu da koriste alarm. Najčešće nastaju zbog loše postavljenih detektora, otvorenih prozora, kućnih ljubimaca, promaje koja pomera zavese ili slabe baterije u bežičnim detektorima. Važno je i da svi ukućani znaju kako se sistem uključuje i isključuje i koliko vremena imaju posle ulaska. Kvalitetni detektori sa dvostrukom tehnologijom i pravilno podešena osetljivost znatno smanjuju broj lažnih alarma. Redovan servis i provera sistema jednom godišnje čuvaju pouzdanost alarma.
Najčešće greške pri izboru alarmnog sistema
Prva greška je kupovina alarma samo sa sirenom, bez dojave na telefon ili u operativni centar, pa niko ne reaguje kada vlasnik nije kod kuće. Druga je zaštita samo unutrašnjih prostorija, zbog čega se alarm oglasi tek kada je provalnik već unutra. Treća je postavljanje tastature i centrale na mesta gde ih provalnik lako pronađe i uništi. Česta je i greška da se sistem ne uključuje redovno ili da se šifre dele sa previše ljudi. Kada je alarmni sistem pravilno isplaniran, ugrađen i povezan sa dojavom, on je jedna od najpouzdanijih zaštita doma i poslovnog prostora.
Česta pitanja
Koliko dugo traje ugradnja alarmnog sistema?
Ugradnja bežičnog alarma u stanu obično traje nekoliko sati, dok je za kuću potrebno od jednog do dva dana, u zavisnosti od veličine i broja detektora. Žičani sistemi traju duže, jer je potrebno razvesti kablove, naročito u već useljenim objektima. Kod novogradnje kablovi se postavljaju tokom grubih radova, a oprema se montira na kraju. Posle ugradnje sistem se testira i korisnici se obučavaju za rukovanje.
Da li alarm radi kada nestane struje?
Alarmni sistem ima akumulator koji ga napaja kada nestane struje, najčešće više sati, u zavisnosti od kapaciteta i broja uređaja. Bežični detektori rade na sopstvenim baterijama, pa nisu zavisni od napajanja. Centrala može da pošalje obaveštenje o nestanku struje, kako bi vlasnik znao šta se dešava. Redovna zamena akumulatora na nekoliko godina obezbeđuje da sistem uvek bude spreman.
Mogu li provalnici da onesposobe bežični alarm?
Kvalitetni bežični alarmi koriste šifrovanu komunikaciju i prepoznaju pokušaje ometanja signala, o čemu obaveštavaju centralu. Sabotažna zaštita reaguje i na otvaranje kućišta detektora ili sirene. Jeftini sistemi bez ovih zaštita su ranjiviji. Zato je važno birati opremu proverenih proizvođača i stručnu ugradnju.
Da li se alarm može povezati sa video nadzorom?
Savremeni alarmni sistemi mogu se povezati sa kamerama, pa se u trenutku alarma odmah vidi šta se dešava u objektu. Takva integracija omogućava operateru ili vlasniku da brzo proceni da li je u pitanju provala ili lažni alarm. Snimci trenutka aktiviranja alarma čuvaju se kao dokaz. Kombinacija alarma i video nadzora daje najviši nivo zaštite.
Koliko često treba servisirati alarm?
Preporučuje se da se alarmni sistem pregleda i testira najmanje jednom godišnje. Servis obuhvata proveru detektora, sirena, akumulatora, baterija u bežičnim elementima i komunikacije sa telefonom ili centrom. Tom prilikom se podešava osetljivost detektora i uklanjaju uzroci lažnih alarma. Redovno održavanje produžava vek opreme i čuva pouzdanost zaštite.
